Ne, ne, ne treba mi snage, ni da budem jača, ne trebam da mi kažeš da izdržim, i očvrsnem, ne treba mi savjet. sada bih rado da budem slaba. Rado bih tvoje čvrsto rame, rado bih tvoju snagu, silinu, rado bih se naslonila na tebe, a da ne padnem a da se ne rasiječem na tlo; na razbijeno sve ono što se već razbilo. Rado bih osjetila istinu; da ne mogu; da mi ne ide, i rado bih plakala, cijedeći kroz suze: ne znam ne mogu i ništa više ne bih rekla; ne postoji ništa više. Samo tako - ne mogu; ne znam, ne ide mi više. Umorna sam od snage, od poboljšanja sebe, od robotizacije srca, Optimizacije; rado bih bila živjela i bila kakva jesam; ranjiva i slaba. Rado bih da mi se uskoči kad više ne mogu; da se uskoči bez cijene, ultimatuma da drugi put moram bolje; rado bih prošla bez self-help filozofije; rado bih da gledamo život u oči, bez da ga imenima krotimo; bez da pozitivnim mišljenjem prizivamo šarene laže koje sve, ali sve remete, divljaju, i traže još više još više snage... Rado bih bila slaba u zagrljaju koji prašta. Rado bih bila prihvaćena smotana, tužna, nesposobna, rado bih se raspala u zagrljaju, rado bih da nisam ekspres-lonac u kojem sve pod tlakom brzo i eksta mora biti; rado bih da se ne bojim dirnuti se blagošću da se ne razletim da se ne rasprsnem... Rado bih bila jako, jako slaba, rado bih bila krhka rado bih da se ne moram sabrati, i zbog svih tako slabih, zbog svih koji su već zauzeli najbolja mjesta u areni slabih ... rado bih da ne moram, doista ne moram, ponovno biti jaka; i svakoga trena biti snažna... toliko snažna da mi se ponekad čini kako je ovaj moj život stalni napeti izbor između trenutnog uginuća u smrti, i te snage, jačine, izdržljivosti, osmijeha, nade, pozitive... da mi se ponekad čini da sam već umorna toliko da mi nema spasa i da ću jednom nestati u velikom valu velikom prasku nepodnošljivog tlaka i tlake moje ljudske lijepe i drage krhkosti slabosti... O, da bar. Da bar, čim prije... mislim si, dok ne pogledam djecu, krhkiju, slabiju, oni su doista slabi, i trebaju obitelj, trebaju majku; jaču, za njih... Za njih, u redu... i tako prihvaćam biti snažna, a putem se na mene baca tko stigne, i kaput mi je kao dugački vjenčani veo na kom se već decenijama baškari svatko tko ima dobar arguemenat... baš svatko tko s mojim tkivom, mojom djecom ima veze... Budi snažna, život teče, budi jaka, vrijeme se valja, izdrži, ti mi se rezolutno smiješ; učim se plakati usput. jedino kako ja stignem. O, kakva privilegija - biti slaba, nemoćna, krhka. O, kakva mudrost - ostaviti si u životu prostor za slabost.